O narodnoj muzici

    O narodnoj muzici

    Delite
    avatar
    Webmaster
    Webmaster
    Webmaster

    Datum upisa : 14.09.2012
    Lokacija : Verona - Italy
    Godina : 64
    Datum rođenja : 02.05.1953
    Bik Muški Broj poruka : 5614
    Hobiji : Muzika
    Raspoloženje : Odlično, kad nije loše!

    O narodnoj muzici

    Počalji od Webmaster taj Ned 24 Jul 2016 - 13:03

    Domaća narodna muzika


    Često, kada se setim svog detinjstva i svežeg mirisa očišćene sobe, setim se i mamine šarene marame koju je stavljala na glavu dok je spremala kuću. Bilo je to vreme pre usisivača i mnogobrojnih sredstava za čisćenje, tako da još uvek osećam miris sirćeta i ljute rakije, čujem zvuk zgužvanih novina kojima je mama brisala prozorska stakla. Ponekad je i “pevušila” a meni se njeno pevanje činilo nestvarno, ipak, “Kafu mi draga ispeci” za mene ostala simbol iz mog ranog detinjstva.

        Silvana Armenulić je bila velika zvezda naše “novokomponovane” narodne muzike i njene su pesme i danas rado pevane po kafanama i veseljima. Igrala je u seriji “Ljubav na seoski način” (1970):

    Za Silvanom su ludovali mnogi a nikada se neće utvrdti da li je to bilo više zbog pesme ili slavnog dekoltea. Mislim da su ipak ludovali i zbog jednog i drugog. Poginula je u saobraćajnoj nesreći kao mlada i na vrhuncu slave. Mnogobrojnim obožavaocima ostale su samo njene ploče i video snimci uz koje njena popularnost ne bledi. U tu grupu obožavaoca i kolekcionara, spadam i ja.

    Moj omiljeni pevač novokomponovane narodne muzike bio je Toma Zdravković. Voleo sam njegov “dert”, žedj za životom, dubine u koje je tonuo u svojim pesmama, visine u koje je uzletao i hrabrost u susretu sa bliskom smrću. Živeo je zaista do poslednjeg daha o čemu najbolje svedoči pesma – Svirajte cigani (1988)

    I Toma je otišao prerano kao i Silvana, ali njegove pesme još uvek greju srca mnogih širom bivše Jugoslavije i dalje…

    Narodna muzika

            U posleratno vreme, na Radio-Beogradu je nastupao šef Velikog narodnog orkestra Vlastimir Pavlović – Carevac sa tadašnjim pevačima Vuletom Jeftićem, Danicom Obrenić, Andjelijom Milić i Miletom Bogdanovićem, koji su negovali srpsku izvornu narodnu muziku. Duško Radetić sa svojim orkestrom je bio specijalista za kosovske i makedonske pesme. Kasnije, sa svojim tamburaškim orkestrom u Vojvodini svirao je Janika Balaž.

            1964.godine pesmom “Od izvora dva putića” publici se predstavila Lepa Lukić i ubrzo postala najpopularnija pevačica, čak je proglašena “kraljicom” narodne pesme. Bili su popularni Cune Gojković sa svojim hitom “Kafu mi draga ispeci” iz 1963, Gvozden Radičević (“Uzmi sve što ti život pruža”), Nedeljko Bilkić, Safet Isović, Meho Puzić, duet Selimova-Želčevski, Esma Redžepova, itd.

            Sedamdesetih, najpopularnija je bila Silvana Armenulić, pa su mediji izmislili rivalstvo izmedju nje i Lepe Lukić. Silvana je 1976 poginula u saobraćajnoj nesreći, a njen najveći hit je “Šta će mi život”. 1971. pesmama “Mirjana” i “Vlajna” dolazi Predrag Živković Tozovac, pa Šaban Šaulić, Miroslav Ilić (“Devojka iz grada” 1972), nezaboravni emotivac i boem Toma Zdravković

            Osamdesete godine je obeležio bend “Južni vetar” koji je promovisao Mileta Kitića, Sinana Sakića, Kemala Malovčića, Šerifa Konjevića, Šemsu Suljaković, Draganu Mirković, Indiru Radić i Hanku Paldum. Tu se promovisao istočnjački melos. Poseban fenomen bila je pojava Lepe Brene - sexy pevačica u minimalnoj suknjici, ali je imala veliku popularnost širom Balkana.

             Narodne, tj folk pevačice se sve slobodnije oblače i ponašaju, mnoge grade karijeru na skandalima u žutoj štampi. Izvorna narodna muzika postaje neprepoznatljivi miks sa Turskom, Iranskom, kasnije tehno muzikom, gde nastaje rogobatni turbo-folk.

             80-tih u žiži popularnosti su i Vesna Zmijanac, Zorica Brunclik, Nada Topčagić, Merima Njegomir, Halid Muslimović, Halid Bešlić, Marinko Rokvić, Haris Džinović itd…

             Posebno mesto ima Šaban Bajramović, “kralj romske muzike” iz Niša, koji je napisao i komponovao više od 700 pesama. Njegovo izvođenje pesme “Đelem, đelem” izabrano je za himnu svih Roma sveta, a Engleski “Tajm” ga je proglasio jednim od 10 najvećih bluz pevača na svetu.

    Izvorna narodna muzika

            Nemoguće je izdvojiti izvornu muziku jednog kraja Jugoslavije kao najbolju. Naša bivša domovina nije bila velika, ali je bila bogata raznolikim narodima i narodnostima koji su brižljivo negovali svoje običaje, tradiciju pa samim tim i muziku.

            Sigurno je jedno, muzika će vam mnogo bolje i više reći o jednom narodu i području, od bilo koje knjige, filma, pa možda čak i putovanja.

            Iako niste pročitali nijednu pripovetku Borisava Stankovića, slušajući melodije juga Srbije, zapljusnuće vas talas derta, žala za mladost i “pustog turskog”. Neminovno!

            Ne morate nogom kročiti u Bosnu, sevdalinka će vas sama odvesti u dubine balkansko-istočnjačke strasti i tanane, poluskrivene erotike.

            Možda nikada niste sreli ratnika-gorštaka? Sve će vam o njemu reći crnogorske izvorne pesme.

            Ako bi ste da prošetate prelepim Zagorjem i upoznate veseljake i dobrodušne, ljude čiji je karatkter oblikovan pitomim pejzažem u kome žive, poslušajte njihove pesme…

            Niko od nas nikada nije bio u starim varošima devetnaestog  i početkom dvadesetog veka, ali sigurno ćemo osetiti duh tih davno minulih građanskih vremena slušajući starogradske pesme…

    I tako redom…

            Svaki deo naše bivše domovine je utkao po neku svoju melodiju u prelepu simfoniju jugoslovenske izvorne muzike.

            Za vas mlađe, koji ne pamtite našu staru Jugoslaviju, imam savet, pre nego što pročitate mnogo knjiga, starih novina, pogledate filmove, slušate razne priče, znajte da su sve one subjektivne i ponekad vrlo daleko od istine.

    Ne zaboravite – samo muzika nikada ne laže i zato samo njoj verujte bez rezerve.

             Jedna stara izreka kaže:”Kad ideš kroz Srbiju ne igraj, kad ideš kroz Bosnu, ne pevaj, a kad ideš kroz Makedoniju i ne igraj i ne pevaj”.

    Starogradska muzika

              Starogradska muzika je nastala krajem 19. i početkom 20-og veka u Srbiji i Makedoniji kao spoj tradicionalne narodne muzike i uticaja tadašnje zabavne muzike sa zapada. Nastala u gradskim sredinama Makedonije, u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Šapcu. . .

            Muzika toga doba se izvodila po kafanama, gde su se građani okupljali i družili. Dubravka Nešović, naš jedini magistar i profesor pevanja, je najpoznatija i najbolja interpretatorka starogradske pesme. Tu su i Cune Gojković, Duško Jakšić, Dušan i Žarko Dančuo, Mile Bogdanović i Zvonko Bogdan. Poznate starogradske pesme: Bolujem ja, boluješ ti, Imam jednu želju, Na te mislim, Ne vredi plakati, Da smo se ranije sreli…. Makedonske pesme: Ako umram il zaginam, Bitola moj roden kraj, Biljana platno beleše….

           Ruske romanse izvodila je najpre Olga Jančevecka, pa Olivera Marković, Dušan Jakšić, Živan Saramandić i Živan Milić. Neke romanse: Sonja, Oči čornie, Te oči tvoje zelene, Podmoskovske večeri…

           Vranjanske pesme, specifične za taj kraj, pune su čežnje,neuzvraćene ljubavi, derta, “žali za mladost”. Najpoznatiji izvodjači su Vasilija Radojčić (Dimitrijo, sine Mitre; Mito, bekrijo, Ajde Jano kolo da igramo) i Staniša Stošić( Stojanke bela Vranjanke i Lela Vranjanka).

             U Bosni imamo gradsku ljubavnu baladu specifične osećajnosti-sevdalinku, koja peva o ašikovanju, čežnji, melanholiji. Najpoznatiji je Himzo Polovina iz Mostara ( Moj behare, ko li mi te bere; Stade se cvijeće rosom kititi; Kad ja pođoh na Bembašu (stara sefardska pesma); Kradem ti se u večeri; Emina), zatim Nedžad Salković (Ne klepeći nanulama), Safet Isović, Beba Selimović i Nada Mamula. Sevdalinke su na svoj način izvodili i drugi muzičari: Ibrica Jusić, Jadranka Stojaković (Što te nema),Josipa Lisac (Omer Beže), Indexi i Davorin Popović (Žute dunje).

              Dalmatinska klapa, (od klapa-družina), izvorno muška pesma, nastala u 19 veku, tako sto su se uveče okupljali muškarci na rivi ili u konobi pa pevali, uglavnom ljubavne serenade. One su simbol dalmatinskog (mediteranskog) identiteta. 1967.godine osnovan je festival klapa u Omišu.

    Kićo Slabinac i Vera Svoboda su najpoznatiji izvodjači slavonskih bećaraca. . . . . . . .

      Sada je Čet 21 Sep 2017 - 5:07